Pingvini

                                                          PINGVINI                                                                                                                                                                                                                                                            Pingvini (lat. Spheniscidae) su familija vodenih, neletećih ptica, koje žive uglavnom na južnoj hemisferi. Obuhvataju šest rodova sa 17 ili 20 vrsta, u zavisnosti od autora. Pingvini su prilagođeni životu u vodi sa krilima koja su evoluirala u peraja. Perje im je crno na leđima, dok je na trbuhu bijelo. Hrane se račićima, ribom, lignjama i drugim morskim životinjama koje love dok plivaju pod vodom. Pod vodom provode skoro polovinu svog života.

Iako su sve vrste pingvina porijeklom sa južne hemisfere, oni ne žive samo u oblastima sa hladnom klimom, poput Antarktika. Zapravo, samo nekoliko vrsta pingvina živi toliko južno. Nekoliko vrsta živi u umjerenom pojasu, a jedna vrsta, galapagoški pingvin, živi blizu ekvatora.

Vid i sluh

Oči pingvina su građene tako da omogućavaju oštar vid pod vodom. Postoji teorija po kojoj su pingvini na kopnu kratkovidi, ali istraživanja nisu uspjela doći do dokaza da je ovo tačno. Kod vrsta koje duboko rone, kao što su carski pingvini, pupile su krajnje rastegljive tako da se oči mogu vrlo brzo prilagoditi na različitu količinu svjetlosti prisutnu kako na površini vode tako i na stotinjak metara dubine.

                                     UGROŽENOST                                    U dvadesetom vijeku, četiri vrste pingvina — galapagoški, žutooki, magareći i fjordlandski pingvini — se smatraju ugroženim vrstama, dok se Magelanov, Humboltov i još nekoliko vrsta smatraju ranjivim. U prošlosti su, lovom na pingvine zbog ulja njihovih masnih naslaga i jaja za prehranu, čitave kolonije pingvina izumrle, dok danas pingvinima prijete druge opasnosti.  

                                                                                    

Mrki medved

Mrki medved (lat. Ursus arctos)

Medved je najnezgrapnija i najteža zver Evrope. Pokreti mu deluju nespretnije nego što stvarno jesu. Njegova silna snaga i jake kandže olakšavaju mu pešačenje. Penje se po stenama a može da se popne i na drvo. Ne plaši se vode i često ulazi u nju da se rashladi. Više je upućen na biljnu nego na životinjsku hranu mada jednostavno jede(ždere) sve što je jestivo. Obožava med, a sa vremena na vreme uhvati i neku ribu. Ako je navikao na životinjsku hranu postaje grabljivac u pravom smislu te reči. Tada progoni sve veće životinje (ovce, konje i različitu divljač)- Zimu provodu u snu u svom brižljivo spremljenom brlogu, gde ženka tokom zime donosi na svet 1-3 mladunca, koja nisu teža od pomorandže.

                                Ishrana                                                                                                                         Mrki medvedi su svaštojedi. Ishrana im varira u zavisnosti od doba godine i teritorije na kojoj se nalaze. Iako spadaju u mesoždere, medvedi oko 95% svojih potreba zadovoljavaju biljnom hranom – jedu bobice, voće, korenje, trave, mladi kukuruz, žir bukve, kesten.

Sabljozubi Tigar

Sabljozubi tigar (Smilodon fatalis) je izumrla mačka koja je živela u Severnoj Americi. Bio je velik kao lav, kratkog repa kao ris, a očnjaci su mu bili dugački 15 centimetara i izvirivali iz gubice. Hranio se gazelama koje su živjele u to doba, bizonima, pa čak i mamutima.

Uprkos imenu, ova vrsta nije predak današnjeg tigra. Sabljozubi tigar pripada zasebnom ogranku u evoluciji mačaka koji je izumro pre 10 hiljada godina.

O sajtu

Zdravo,Dobro Došli Na Sajt Zivotinje Aca,
Na ovom sajtu će te saznati nešto više o životinjama,
a i biće te u mogućnosti da postavite pitanje o životinjama,
pa i da komentarišete.